I dan danas kada ugledam sliku bicikla obuzme me osećaj neobjašnjive sreće, lakoće i slobode. A Pony bicikl je,nekada davno,  bio i stvar prestiža. Svako je imao svoj idealni model. Plavi, srebrni ili roze. Sa "banana" sedištem ili korpom ispred volana. Ja sam svoj dobila kao poklon za polazak u osnovnu školu, pa nisam birala već mi je "zapao" tirkizni. Proizvodjač je bio UNIS, a ne meni poznatiji ROG, što je na momenat zasenilo radost, kao i činjenica da moram da naučim da vozim..

Kakve li muke!

​I to za celu porodicu.

Ko će trčati za detetom kojke nespretno pokušava da održi ravnotežu i pridržavati rukom sedište da se spreči ili bar malo ublaži pad.
Ulica nam je bila veoma duga i , tada, skoro sasvim bez saobraćaja. Uslovi idealni.

Sećam se i mame i tate kako trče za mnom i navijaju da ostanem na sedištu, ali će ipak, moj beskrajno duhovit, stric Mile, imati tu čast da u mom sećanju ostane onaj koji je prisustvovao mom velikom trijumfu. Tako smo nas dvoje,tokom jednog popodneva, u Zemunu, na Kalvariji, ja na biciklu, on trčeći za mnom, uporno ignorišući činjenicu da smo već oštetili nekoliko parkiranih automobila i jedan ružičnjak (jao!), zajedno izvojevali najveću pobedu!

Ja sam provozala!

I od tog momenta letnje večeri su dobile neku drugu dimenziju.

Klizila sam po naselju, po parku kojim se završavala naša ulica odakle se pružao neverovatan pogled na Zemun i Beograd.

Sav moj trud se toliko isplatio da sam dobila i prevozno sredstvo i sredstvo za razonodu i sanjarenje.
Na svom novom biciklu, gradila sam svoje kuće iz snova, zamišljala poznastva koja menjaju život dok telom prtim nevidljivi put ka lepšoj i svetlijoj budućnosti.

Često pokušavam da oživim te momente apsolutne sreće i opuštenosti prizivajući sve mirise, osećaje, boje i misli koje su me obuzimale dok sam tako jednostavno izvodila najbolju moguću meditaciju, za kakvu  će mi , godinama kasnije, biti potrebni sati vežbe.

Koji li je sled dogadjaja doveo do toga da moram ponovo da učim "lakoću života" za šta mi je nekad bio poptreban samo jedan krug na biciklu?

Pokušavam da shvatim pišući...

​Sedeli smo u "Smokvici" u Molerovoj ilici na Vračaru. Pored mene moja drugarica i  kuma Nadja, a preko puta nas, potpuno neverevotano, Al Harrison i Nora St John, čelni ljudi iz kompanije Balanced Body, vodeće kompanije u svetu  u proizvodnji pilates opreme i edukaciji pilates instruktora. Posle tri dana provedenih u druženju i upoznavanju, dok čekamo na večeru, Nora nam govori:  "You know what? Two of you are very powerful dreamers!"

Mora biti da je u pravu, mislim u sebi, dok mi kroz glavu prolazi fotografija iz 2011. godine gde posle časa, tokom jedne od intezivnih obuka, ležimo na podu, opuštene, uživajući u blagodetima  pilates tehnike.

​Na samom početku ove pilates priče...
​

​Posle ovog momenta, brzo se smenjuju dogadjaji.. Moj prvi pilates studio počinje sa radom,u hali Pionir, zatim smo dve godine u Ivankovačkoj ulici, da bi se  na kraju Feel Pilates  skrasio na Vračaru, u ulici Kneginje Zorke broj 35.

​Nadja i Like Pilates su ovih dana imali svečano otvaranje na Dedinju.

​Poslovni putevi su nam se spajali pa razdvajali, ali Balanced Body seminari, dva puta godišnje su uvek bili zajednički poduhvat.  

​U aprilu London, u decembru Venecija!

,Imali smo priliku da učimo od najboljih predavača. Od Elizabeth Larkam smo naučili mnogo o fasciji, Tom McCook nam je približio Franklyn metod, a Portia Page mi je održala obuku za Balanced Body Barre metod koji već godinu i po dana vežbamo u Feel Pilates studiju.

I imali smo priliku za druženje, par dana dva puta godišnje, u dva prelepa grada...



​

I dok smo ovog proleća sedele u avionu, na putu za London, na još jednu Pilates on Tour
konvenciju, Nadja je predložila da pokušamo da dovedemo Balanced Body u Beograd.

"Da organizujemo Pilates on Tour u Beogradu! Zašto da ne?!"

"Nema razloga da ne pokušamo! Ja sam za!" rekla sam i rukovale smo se gore na hiljade metara iznad zemlje, u oblacima, gde stanuju snovi.

Kad smo sletele u London počele smo da radimo u korist svojih snova..

Posle dugih razgovora, nebrojenih mailova, ovih dana smo u Beogradu ugostile čelne ljude Balanced Body kompanije. 

Nora St John i Al Harrison su došli u Beograd, kako kažu, bez ikakvih očekivanja. Da vide na koji način radimo i da li postoje uslovi za saradnju...

I bili su zadovoljni...

Našim načinom rada i željom da budemo još bolji.

Stekli smo i prijatelje i saradnike. I još mnogo novih prilika za učenje..

 Možda i najvažnije..

Videle smo, jasno, kako se snovi zaista ostvaruju!

Pilates priča se nastavlja...

​Balanced Body će se sigurno ponovo vratiti u Beograd!

Subota popodne  u jednom pilates studiju na Vračaru…

Četiri pasionirana vežbača u Feel Pilates studiju, Katarina, Nataša, Jelena i Ivana uz pomoć Adrijane Mandić, šminkerke i dva fotografa Nenada Negovanovića i Radeta Kovača predstavile su vežbanje na pilates spravama i uz baletsku šipku koje predstavlja i ženstven intezivan način za oblikovanje tela.

Obavili smo snimanje za fotografije koje će biti ilustracija za intervju u EGO MAGAZINU, za priču o Feel Pilates studiju, pilates tehnici i ljubavi koja vodi prema uspehu…

_Link za intervju EGO MAGAZIN

Danas je prvi septembar dan za prvi korak ka novim, dobrim navikama.

Počnite da vežbate, da se zdravo hranite, više šetate, čitate,i provodite više vremena sa najbližima....

Obećajte da ćete biti bolji i prema sebi i prema drugima.

Iskoristite ovaj naboj energije novih početaka u ovom danu velikih planova, velikih očekivanja i optimizma!

Srećan Vam PRVI SEPTEMBAR!

Nova sezona počinje...

Tokom boravka na moru dobila sam zadatak da napravim par fotografija kuće u Sutomoru jer su vlasnici rešili da je prodaju i fotografije su im bile potrebne za oglašavanje…

Latila sam se posla i polako uranjala u skriven svet ove  kućice na moru…

Okružena mediteranskim zelenilom, sa magistrale izgleda kao malo zeleno ostrvce usred saobraćajne gužve..
  

Dvorište je ograđeno i zsaštićeno od pogleda prolaznika… 

Čuva uspomene jedne porodice godinama unazad…

Gledajući kroz objektiv, smenjuju se slike prošlih raspusta, odmora...

Jutarnje kafe, bezbrižne priče ...

I prvi koraci, odvikavanja od pelena, druženje s braćom od ujaka i setrom od tetke...

Čitanje knjiga u bašti, previjanje rane od meduze...

Velike odluke i dileme…

Gde ćemo na plažu, gde na večeru…

Ni luksuzna ni skupa, ali pravljena s ljubavlju, postepeno, godinama… 

Ručno rađena, osmišljena da primi što više ljudi u isto vreme i da služi za radost, odrastanja, prve ljubavi i letnje avanture…

Sasvim slučajno, deo i mojih sećanja i uspomena iz detinjstva moje dece…

Biće ona i dalje, nekim novim stanarima, mesto za uživanje, ljubav i zajedništvo!

Da li pripadate onima koji posle prve jutarnje kafe prvi obrok imaju tek u vreme ručka ili ozbiljno shvatate poslovicu koja počinje sa "Doručak pojedi sam…"


"…. i to veoma obilan“ kako se preporučuje ovih dana.


Ako pratite HRONO dijetu poznat Vam je koncept “male jutarnje gozbe“ koju željno iščekujete još od jučerašnjeg popodneva.



I bez posebnog režima ishrane nekako je opšti  konsenzus, sudeći po ženskim časopisima, da se ujutro dobro najedete… Kako kažu “da uzmete dovoljno goriva za ceo dan“.

Ukoliko Vam je ovaj koncept blizak i ako imate vremena, častite se ovom zelenom kajganom.


KAJGANA SA FETA SIROM I SPANAĆEM

Sastojci

šaka očišćenog spanaća

mala ljuta papričica (nije loše, za metabolizam)

2 čena belog luka

1 kašičica maslinovog ulja

3 kašike putera (1 za spremanje spanaća i još 2 za jaja)

4 kašike feta sira

4 jaja

so

biber


Priprema


Spanać: staviti jednu kašiku putera i kašičicu maslinovog ulja u tiganj pa dodati iseckani vlašac i dva čena belog luka. Kad sve omekša dodati opran spanać i soli i bibera po ukusu. Kad je sve skuvano skloniti sa vatre i ostaviti da se ohladi

Jaja: proces dobro poznat za klasičnu kajganu. Umutiti jaja, dodati malo vode, soli, bibera i staviti na zagrejan i puterom podmazan tiganj. Omlet praviti slično palačinkama…

Zatim dodate prvo feta sir pa spremljen spanać...

Lepo preklopite..

I uživate...

Ako Vam je logično  da je alkalna ili bazna hrana najblagotvornija za ljudski organizam i ne želite višak kiselih namirnica na početku dana, dobitna kombinacija je proso ili kinoa kao baza, uz pogodno voće i povrće kao dodatak. Odličan recept za one koji vole miris i ukus cimeta…


KAŠA OD KINOE SA CIMETOM

Detaljan recept možete pronaći na blogu Alkaline Sisters koji Vam može služiti kao odličan vodič za ishranu baznim namirnicama.



Žitarice, proteini, voće ili povrće … šta god da odaberem meni je važno da bude i mirisno i ukusno i osvežavajuće…



Kao što su moja dva omiljena jela za početak dana BUDWIG KREM i PUDING OD SEMENKI ČIJE (naravno ukoliko ne računam ona koja spadaju u kategoriju “guilty pleasure“)



BUDWIG KREM

Sastojci:

1 banana

250 ml jogurta

1 kašika ulja od lanenog semena

2 kašike mlevenog semena lana

sok od pola limuna


i po želji… semenke bundeve, suncokreta, badem…


Sve zajedno blendirati…

Umesto banane možete koristiti bilo koje sezonsko voće.



PUDING OD CHIA SEMENKI

Godine koje su dolazile i novi trendovi išli su na ruku ovom skoro napuštenom selu...

U potrazi za svojim, ličnim parčem raja, mnogi su ovde poboli zastavicu, a godinama unazad predeo izmedju Pržna u podnožju pa do manastira Duljevo na vrhu postao je veliko gradilište.

Selo Kuljače je jedan od najlepših primera očuvanja i restauracije starog seoskog mesta. Popločane staze vode do kapija dvorišta u kojima buja meditarnska flora, a noćna rasveta obasjava fasade od kamena i "glavni trg" gde se do kasno igraju deca.

Sasvim netipično letovanje u Crnoj Gori. Bez gužve, parkiranja, glasne muzike i roštilja...

Svi oni koji su nasledili ove kamene kućice ovde provode svoja leta i vikende i većina stanovnika u selu se i dalje preziva Kuljača.

I tačno se zna koja je čija kuća i ko je kome i po kojoj liniji rod. U nedostatku adresa ova činjenica olakšava orijentaciju.

"Kad se spustiš od Desine kuće-levo!"

"Odmah iznad Rajkove kuće!"

Pravi seoski život gde se javite svakom koga sretnete i gde se malo šta može sakriti.

Priznajem, trebalo mi je vremena da se naviknem na činjenicu da se prva prodavnica nalazi na oko 3 kilometra nizbrdo kao i na svakodnevne vožnje vijugavim putem do plaže (ima tačno 12 minuta vožnje do Pržna).

Ipak, veći utisak ostavila je na mene tišina, svež vazduh, šuštanje lišća i jutra koja uz beskrajan pogled na pučinu daju svežinu i optimizam za čitav dan.

A uveče, posle kupanja na plaži, na terasama i u dvorištima, uživamo jednako u svežini povetarca i toploti starog kamena.

Ispod nas (na bezbednoj udaljenosti) su svetla Budve, a nebo svaki čas prošara laserska svetlost iz jednog od poznatih budvanskih klubova kao podsetnik na sve ono što ovog leta propuštamo, gore u brdu, privilegovani u sopstvenom miru.

Bosa, sklupčana na zidiću ispred kuće, koja se nalazi izmedju Mihailove i Pekove kuće, pričam sa Olgom, Ruskinjom koja je već neko vreme stalni stanovnik ovog sela i brinemo se za njenu kucu Martu koja se ovih dana ne oseća dobro.

Do nas dopiru samo svetla Budve..zvuk je ostao na obali..

Svetla Budve ovde, u ovim brdima bude neke drugačije asocijacije i prave romantičnu atmosferu.

Poslovni svet zahteva ažurnost, tačnost i neprestane inovacije… 

Svakodevno rano ustajanje,  uskladjivanje posla sa obavezama u kući, naporni treninzi dovedu me često do momenta kada mi se klupko obaveza toliko zamrsi da ne mogu sama da ga otpetljam..

Treba mi pomoć!!

Moja dobra vila u tim trenucima je Sladjana Djordjević, telesni psihoterapeut, koja je u moj svet donela pojam mindfulness i pokazala mi jednostavnu vežbu za postizanje  unutrašnjeg mira..

Clean Eating je životni still koji dobija sve više poklonika širom sveta. 

Koncept “čiste hrane“ podrazumeva konzumiranje hrane bez ikakvih veštačkih dodataka. Ovakva ishrana se bazira na činjenici da nije važno koliko kalorija unesete već koliko kalorija  vaš organizam uspe da sagori.


Razne veštačke dodatkekao što su emulgatori, pojačivači ukusa i slično naše telo uopšte ne prepoznaje kao hranu i nastoji da ih skloni što dalje od vitalnog sistema i skladišti ih u masne naslage.

Jesti čisto znači spremati hranu kod kuće koristeći sveže i ako je moguće organske sastojke.

Što više povrća, ribe, žitarica od celog zrna i za dezert, najbolje, neko voće.

Pomislićete da je za ovakvu ishranu  potrebno odvojiti vreme i za planiranje jelovnika i za spremanje hrane, što je u današnje vreme luksuz koji mnogu sebi ne mogu da priušte ali..

… možda samo zvuči komplikovano…

Za ovsenu kašu ujutro potrebno vam pet do deset minuta… Isto toliko vremena je potrebno za svežu sezosku salatu dok se u rerni, zavijena u foliju, peče piletina ili riba začinjena morskom soli, biberom i mirisnim začinskim biljem…

Ono što ostane od ručka možete servirati i hladno za večeru uz čašu jogurta sa chia semnkama..

Uskoro na našoj stranici otvaramo CLEAN EAT PAGE gde ćemo deliti sa vama najukusnije recepte po principima čiste hrane…








Danas se podsećamo recepta za provereno zdrav i ukusan..

Dakle, bavljenje vašom baštom, je dokazano blagotvorno za vaše zdravlje…

Jedno dvorište, iza jedne od zgrada u ulici Kneginje Zorke, svakog vikenda postaje mala klinika psihofizičke ravnoteže…

Za uspostavljanje unutrašnjeg mira koristimo razne vrste terapija..


Aroma terapija uz mirise tek skuvanog nedeljnog ručka koji nas vraćaju u period ranog detinjstva…

Trenutno je sezona sarmica sa zeljem i prženih mladih krompirića..

A iz bašte smirujuća aroma lavande i nane..

Mnogo radosti će vam pružati vaša bašta...
Razmišljanje o detaljima koji još uvek nedostaju…

Starosedeoci koji prave debelu 'ladovinu..

I nove, mlade stabljike koje se polako pomaljaju…
Bašta vam brzo vraća uloženi trud...

… i kao magnet privlači i prijatelje i članove porodice.


Probajte ovu proverenu, naučno dokazano efektnu, bašta terapiju,  umesto lekova za smirenje ili protiv nesanice..

Sada kada smo sve lepo zasejali i zasadili imamo razloga da se radujemo i sunčanim i kišnim prolećnim danima!